Ostrvo mrtvih: Priča o trinaestom stanaru jedne veštice

U početku je bila samo praznina i Ostrvo. Ostrvo je lebdelo u praznini. A onda je nastao svemir i popunio prazninu. Ostrvo je lebdelo u centru svemira. Onda je svemir nestao. Pa je nastao drugi. I on je nestao. Samo je Ostrvo ostalo. Hiljade i hiljade svemira je nastajalo i nestajalo. Svaki je Ostrvu dao deo sebe.
(Ostrvo mrtvih)

Pisati o stvaralaštvu Aleksandra Đukanovića paušalno, govoreći samo o jednom, konkretnom romanu je nezahvalno. Ne zbog toga što je roman "Ostrvo mrtvih" loše napisan, naprotiv, već zbog toga što je Đukanović multidisciplinarni autor.

Njegova primarna delatnost (istoričar, nastavnik i autor udžbenika za osnovnu školu i dela iz popularne istorije) Đukanovićevom pisanju daje realnost, pristupačnost i jednostavnost.

Njegova povezanost sa stripovima (Đukanović je autor jedine enciklopedije posvećene italijanskom legendarnom hit izdanju Zagor Teneju) daje njegovim dijalozima filmsku (ili ako hoćete - stripovsku) uverljivost i svedenost. Istovremeno, likovi njegovog romana "Ostrvo mrtvih" su, i pored određenog odsustva deskripcije, veoma precizno "iscrtani" i mogu se videti jasno, bez magle ili teških senki pred očima.

Multidisciplinarnost Aleksandra Đukanovića kao autora ogleda se i u samoj konstrukciji romana "Ostrvo mrtvih", koji nije precizno žanrovski definisan, već flertuje sa nekoliko pravaca, uvek zadržavajući u sebi notu modernog, beletristički svedenog stila.

Ima tu svega: i ljubavnog romana, i kriminalističkog trilera, i naučno-fantastičnog zapleta, i horora, i epske fantastike i elemenata etno-nasleđa pojedinih delova Srbije i istorijskog romana, od čega autor, pre svega zbog svog profesionalnog habitusa, ne može da pobegne.

Kako bilo, roman "Ostrvo mrtvih" lako je mogao da se nazove i "Priča o trinaestom stanaru".

Majstorski ispričan život Gordana Poljakovića, prevodioca s nemačkog i njegove stanodavke Jovanke Milosavljević, veštice, uvlači vas u potpuno nepoznati, a opet, tako dobro poznati prostor u kom su pomešani delovi Beograda sa nekim paralelnim svetovima, i ne da vam da izađete iz njega dok ne pročitate i poslednju stranicu, dok ne zatvorite knjigu.

Lakoća s kojom se krećete kroz stranice ovog ostvarenja posledica je upravo preovlađujuće dijaloške forme u okviru romana, kao i odlične i povremeno neočekivane lakoće promene žanra kroz koji se kreće čitalac.

Roman "Ostrvo mrtvih" ubedljiv je i jednostavan roman koji se čita u jednom danu, u jednom dahu. Roman koji se prema vama ponaša kao prema starom, dobrom prijatelju, kom odmah širom otvara vrata svog sveta, nudi ga "kafom i konjakom" i opija ga na krajnje veštičiji način.

Uživajte u "Ostrvu mrtvih". Siguran sam da ćete s nestrpljenjem iščekivati i sledeći roman Aleksandra Đukanovića.

Aleksandar Bećić
novinar i publicista
urednik portala kolumnista.com